Afričke reprezentacije u Rusiji – dosta se očekivalo, malo se postiglo

(Photo by Catherine Ivill/Getty Images)

Očekivanja od afričkih zemalja pre početka FIFA Svetskog kupa u Rusiji su bila veoma optimistična, ali se ispostavilo da taj optimizam nije imao previše pokrića, ili ako ga je i bilo, ono se nije materijalizovalo ni u meri dovoljnoj da bar jedna od pet reprezentacija prođe početnu fazu takmičenja.

Poznato je da se u selekcijama koje dolaze sa ovog kontinenta nalaze mnogi fudbaleri koji igraju u najjačim evropskim ligama, a nemali broj njih u svojim klubovima ima veoma zapažene uloge, pa je sasvim razumljivo zapitati se kako se mogao dogoditi takav potop afričkog fudbala u Rusiji. Ako će se posle njihovog odlaska najbolje upamtiti to što je golman Egipta Esam El Hadari postao najstariji igrač u istoriji svetskih prvenstava, onda je nazivanje njihovog nastupa velikim neuspehom ipak prava ocena.

Englezi poslednji četvrtfinalisti: Kolumbija teško bez Hamesa, Kejn kao Lineker!

Kad je već tako, šta bi mogao da bude pravi uzrok? Neće biti da od svih pet timova nijedan nema dovoljan kvalitet za više od grupne faze. Da li je u pitanju vođenje i izbor selektora? Odnosi u savezima ili unutar samih sastava? Možda nejednak tretman od strane sudija ili potcenjenost u samoj kući fudbala? To su svakako pitanja na koje će odgovor dati vreme i za koja su potrebne mnogo dublje analize.

Senegal je zbog kartona ostao bez plasmana 

Najbliži plasmanu u drugu rundu je bio Senegal koji je pobedom u prvom kolu protiv Poljske najavio dobru rusku kampanju. Čak i posle ispuštanja pobede protiv Japana, plasman Manea i ostalih je izgledao sasvim ostvariv. Nažalost, Senegal je ušao u istoriju FIFA mundijala kao prvi tim koji nije uspeo da prođe grupu zbog viška žutih kartona, nakon što je u poslednjem kolu izgubio od Kolumbije.

Taj poraz je ovoj selekciji ujedno bio i prvi koji u grupnoj fazi od kada učestvuju na svetskim šampionatima. Nedostatak kreativnosti na sredini terena i manji učinak Manea od očekivanog su neki od razloga zbog kojih Senegal nije uspeo da produži boravak u Rusiji.

Tunis je otišao kući ostvarivši prvu pobedu na mundijalima. Da su imali malo više sreće, a svakako i koncentracije,  pogotovo u duelu sa Engleskom, možda bi sa nekim bodom više imali priliku da se oprobaju i u nokaut fazi. Tunis je bio bez svog sjajnog organizatora igre Jusefa Msaknija, mada je pitanje koliko bi i on pomogao u tako teškoj grupi iz koje su dve ekipe na kraju stigle do četvrtfinala.

Engleska – Kolumbija 1998: Bučni Valderama i Bekamovo majstorstvo

Tunis će za sada morati da se zadovoljji činjenicom da su bar bili najefikasniji od svih selekcija iz Afrike, kao i da su zabeležili prvu pobedu posle 40 godina.

Nigerija ima sastav na kome može da gradi budućnost

Za Nigeriju niko ne bi trebalo da bude zabrinut, jer ovaj mlad sastav ima potencijala za dobre rezultate u budućnosti. Prava je šteta što je umesto Superorlova u osminu finala otišla Argentina, jer Gaučosima gol Rohoa na kraju sem patnje ništa dobro nije doneo, a Nigeriju je u tom trenutku samo četiri minuta delilo od nokaut runde.

Sastav je bio najmlađi na šampionatu sa čak osamnaest fudbalera koji su se prvi put našli na Svetskom kupu. Za razliku od nekih prethodnih učešća, među fudbalerima je vladao pravi timski duh i solidarnost, što je uz novostečeno iskustvo prava zaloga za budući period. Količina talenta možda nije jednaka onoj koju je imala čuvena generacija iz devedesetih, ali bi ovaj sastav Superorlova trebalo da se nadograđuje na osnovama zajedništva i zdravih međusobnih odnosa.

Ovde su kvote za strelce na mečevima četvrtfinala

Maroko uopšte nije igrao loše, ali je imao jedan veliki problem – kako i na koji način postići gol. Nesrećni porazi od Irana i Španije između kojih je samo jedan gol Ronalda doveo do izgubljene utakmice od evropskog šampiona, razlika su koja deli dobru igru od nastavka takmičenja. Maroko je imao sve što je potrebno, osim pravog napadača.

Maroko odličan, ali je nedostajao golgeter

Marokanci su na terenu igrali povezano, precizno i pre svega vođeni željom da napadaju. Nažalost, pored nedostatka fudbalera koji bi šanse pretvarao u golove, u nečemu drugom su ličili na ostale afričke selekcije, a to je mannjak koncentracije u odbrani u ključnim i završnim trenucima utakmica. Jedan autogol, na trenutak ostavljeni Ronaldo i gol Aspasa u nadoknadi je Maroko ostavio sa samo jednim osvojenim bodom umesto sa mnogo boljim uspehom.

Iako to niko nije očekivao u grupi koja nije smatrana previše teško, Egipat je jedina afrička selekcija koja je kući otišla bez osvojenog boda. ,,Efekat Ramos“ je ipak ostavio mnogo veće posledice na Salaha. Tolike da i pored činjenice da je on jedini strelac faraona u Rusiji, Egipat nije uspeo da pobedi ni nejaku Saudijsku Arabiju.

Ko je sada najveći favorit u Rusiji?

Čak i da je Salah bio potpuno spreman i zdrav, pitanje da li bi Egipat sa ovakvom igrom uradio nešto više. Grešaka u odbrani je bilo isuviše da to ne bilo kažnjeno na takmičenju kao što je Svetski kup. Ovako, ostaje uteha da u svojim redovima imaju bar rekordera.

Krajnji bilans afričkih reprezentacija je jedanaest osvojenih bodova od mogućih 45 i jedva više od jednog gola u proseku. Uspeh Kameruna (1990), Senegala (2002) i Gane (2010) koji su stigli do četvrtfinala i dalje ostaje najbolji rezultat reprezentacija sa ovog kontinenta.

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime